PUT SVETLA

I.
Ono što je do osamdesetih godina devetnaestog veka bilo medicina, pojavom osnova današnje medicine, zatim koncentrisanim preparatima u vidu tableta, aspirina pre svega, kasnije i antibiotika, a pogotovo razvojem hirurgije, ("zahvaljujuci" svetskim ratovima), polako biva potiskivano i postaje sujeverje i nadrilekarstvo. Posleratni razvoj tehnologije, dao je zamajac i prednost, sada već savremenoj, u stvari, naučnoj medicini, a pogotovo farmaciji, jer jednostavnost upotrebe lekova, daje nadu za brzu pobedu nad bolešću. Medjutim, istovremeno nastaje i paradoks u vidu enormnog povećanja odredjenih vrsta oboljenja, pogotovo onih najtežih, pa čak i pojave, značajnog broja novih, vrlo opasnih bolesti. Promenjeni način i uslovi života, počev od ishrane, fizičke aktivnosti, života u betonskim kavezima, neverovatno povećanje elektronskog smoga i radioaktivnosti, ekstremna primena hemije, odnosno toksina, u industriji hrane i farmaciji, promena gradjevinskih i tekstilnih materijala, eksplozija navika zavisnosti, od televizije do droge, društvene, porodične i ideološke promene, dovode do negativnih promena u zdravlju većine ljudi, iole razvijenog sveta.

Značajan broj bolesti i problema, savremena medicina je izlečila i eliminisala i odbacivati savete lekara, pogotovo a priori, nikako ne može biti od koristi. Ali, statistika je jedno, a nečiji lični problem je zaseban i najveći  i čovek polako shvata, da lečenje u kome je on postao samo brojka u zdravstvenom kartonu, ne daje uvek, očekivane, visoke rezultate. Ne znajući, ali intuitivno osećajući da je u stvari reč o tome, da je za uspešno izlečenje potrebno naći i eliminisati i uzroke nastanka bolesti, mi i tražimo lekare koji imaju vremena i za dijagnozu i za lečenje, ali i za razgovor, za potragu ka dubljim uzrocima problema. I mi i oni osećamo da, ipak, ima i nešto dublje, neki razlog od koga zavisi i naša ishrana, ponašanje, odnosi, način života, nešto što povezuje dušu, telo i bolest, samo je to potrebno naći. I u paradoksu, da je dobar lekar samo onaj koji želi da ostane bez posla, leži cela mudrost.
Tako je počeo put traženja novih, u stvari starih, tradicionalnih metoda dijagnostike i lečenja, pre svega istočnjackih, gde se čovek posmatra kao celina tela, uma i duše. Uz velike probleme, sve više se čulo za stare metode lečenja, pre svega u preventivi i otklanjanju uzroka problema, koje se uz naučnu, sve više spajaju sa novim tenikama, kao sto su energetska, vibraciona, kvantna medicina. Najnovija naučna otkrića, potvrdjuju već postajanje stotina (!), subatomskih čestica,  (znači ispod nivoa atoma), od kojih se ogroman broj ponaša, nepredvidjeno, van očekivanih fizickih zakona, jer reaguju i na prisustvo posmatrača, odnosno na prisustvo svesti. Šta više, uočeno je da neke od njih mogu da medjusobno komuniciraju i budu interaktivne bez obzira na udaljenost. Kako je sve što postoji, prisutno  u svetlosti, u njenom vidljivom i nevidljivom spektru, tako i svaka od najelementarnijih čestica, egzistira tu oko nas, ali i u nama, kao naše telo, duša, aura, svest, misao, delovanje. Kako je materija, izuzetno zgusnuta svetlost, to smo i mi u krajnjoj liniji svetlost, ali sa vrlo niskim vibracijama. Menjajući našu svest i podižući svoju duhovnost, mi menjamo i podižemo i naše vibracije, postajemo "svetliji". (Kažemo za nekog da se prosvetlio). Unoseći u nas svetlost, sa sve viših i viših nivoa, u svim njenim vibracijima i oblicima, osvetljavamo se i mi iznutra.
Put kojim se ide je put ka medicini samoiscelenja, put svetla.

Šta se, u medjuvremenu, dešavalo na ovim prostorima?

II.
Od sredine osamdesetih godina, ali dvadesetog veka, preplavio nas je veliki broj raznoraznih učitelja i majstora raznih veština, “vrhunskih” tumača karata, kamenja, pasulja, brojeva, snova i planeta, “doktora” bioenergije, terapeuta svih mogućih tehnika, rašljara i radiestezista, (medju kojima i moja malenkost), a posebno vidovnjaka i magova, "magistara" crne i bele magije, iscelitelja i proroka budućnosti, proizvodjača raznih amajlija i talismana, agencija koje su alternativu predstavljale kao estradu, a "magove" kao zvezde,  pa sve  čak i do pojave pravoslavnih “hodža”. Što veća reklama i medijska podrška, što skuplje usluge i samohvalisanje, značilo je i sve veće neznanje ili prevaru. Novac je postao osnovni medikament, "čudotvorna vodica", okultizam je prevagnuo, a "alternativa" je doživela sunovrat. (Iako, ne zaboravimo to, da su i medicina i farmacija postale industrija novca). Ateizam je dobio bitke i na ovom planu. Posledice su ostale do danas i manifestuju se kao nepoverenje, razočarenje, iako, ne samo i u ovoj oblasti. Kako je do toga došlo?

Početak bavljenja ovim stvarima je, naravno, kod svakoga iniciran različitim razlozima, pre svega unutrašnjim podsticajima, ali se najčešće može razlikovati po dobi, kada je osoba osetila potrebu za iskorak van utabanih staza saznanja. Radoznalost je u mladosti uvek bila prvi korak puta spoznaje, pa makar i loše samospoznaje, dok su u nešto kasnijim godinama, nova interesovanja uglavnom proisticala iz traženja rešenja nastalih problema, najčešće vezana za zdravlje i odnose. U svemu tome razni susreti, naizgled slučajni, su igrali odlučujuću ulogu, a u novije vreme naravno i pre svega, ogroman broj sve dostupnijih informacija. Nedovoljno ili loše obrazovanje, izgubljeni kontakti sa ranijim vrednostima, uticaj okruženja, malo iskustvo i ne-učenje na svojim i tudjim greškama, euforično otkriće "nevidljivog", itd., mnoge su početnike odveli na stranputicu. Težnja za prevelikom materijalnošću, ljudska sujeta i gordost, želja za slavom i popularnošću i ne razumevanje sopstvene odgovornosti i posledica delovanja  u ovoj sferi, dovela je do pojave mnogobrojnih pojedinaca, pa i grupa koji su dezavuisali i spustili tradiconalne pristupe, samoprozvane kao alternativa, na nivo zloupotrebe. Nemogućnost, još uvek, naučnog pristupa i provere rada i rezultata, dala je mogućnost mnogima kojima tu i nije mesto, da sebe predstavljaju kao velike znalce i poznavaoce mnogih graničnih oblasti, nažalost uglavnom okultnog. Postojanje pojedinih društava, udruženja, grupa sa jasnim nazivom i simbolom okultnog opredeljenja, pa i sekti, koje još uvek postoje, te njihovi kursevi i predavanja samo su proširili krug. Negativni novinski tekstovi, komentari i kolumne, ismevajuće tv emisije, pa čak i pojedini politički detalji, doprineli su atmosferi nepoverenja i razočarenja. Istini za volju i obezbožena i razduhovljena društvena sredina, bila je plodno tlo za tako nešto. Propast je bila neminovna. Pred najezdom, oni malobrojniji su se povukli sa scene, a neki i potpuno nestali iz javnosti.

III.

Pomoć je došla sa najmanje očekivane strane – od lekara. Uvidevši, pre svega u praksi, ograničenosti, isključivo školskog obrazovanja, mnogi od njih otvorenog uma, počeli su da proučavaju, da se obučavaju, pa i bave praksom tradicionalne medicine i novorazvijenih tehnika. Neki su otvorili  vrata svojih ordinacija ili ustanova u kojima rade i za pojedina predavanja, ali su ih pod pritiskom javnosti i struke često i zatvarali. Zakonodavstvo je prihvatilo da u praksu uvrsti neke metode, ali isključivo ako ih rade diplomirani medicinari. Iako još nedovoljno i po broju lekara i po područjima delovanja za onu potrebnu kritičnu masu, da bi se prihvatilo ili bar priznalo da postoje i druge, mnogobrojno različite oblasti, put je jasan - uzajamno dopunjavanje i zajedničko delovanje, naučne i tradiocionalne medicine.

U svakome leži isceliteljski dar i svi to radimo makar i nesvesno. Kada se povredimo ili ako nas ili nekog bliskog nešto zaboli, prvo što uradimo je da dodirnemo to mesto, decu pomilujemo ili poljubimo, a na mesto bola polažemo svoje ruke, ili govorimo reči utehe. U svima nama su skriveni darovi. Ali opet, niti svi alternativci mogu biti lekari, niti svi lekari mogu biti alternativci. Ovi prvi, zbog nivoa i vrste obrazovanja, a drugi, zbog oblasti koje su izabrali i načina školovanja i stvorenih unutrašnjih prepreka.
Sve što postoji pri navodjenju raznih i raznoraznih oblasti “alternative”, podrazumevajuci tu sve, od travarstva, aromoterapije, Bahovih cvetnih kapljica, homeopatije, antropozofske medicine, osteopatije, hiropraktike, raznih vrsta masaža, refleksoterapije, lečenja dodirom, preko istočnjačkih terapija, pogotovo ajurvede i terapija vežbom i pokretima, terapije bojama , svetlošću, muzikom, slikanjem, smehom, solima, do hipnoze, sugestije, Silva metode, biofidbeka, meditacije, bioenergije, lečenja orgonom, terapije ponovnog radjanja, regresije, raznih paranormalnih metoda, isceljivanja rukama, primene radiestezije i radionike, pa onda egzorcizam, harizmatsko isceljivanje, medijalna hirurgija i dijagnostika, iris dijagnoza, bioritam, astrologija, reiki, rekonekcija, tetha isceljivanje, tesla metamorfoza, dijagnostika karme i karmički obrasci, seminari prosvetljenja, učenje Brune Greninga, jasnovidost itd, itd,... od kojih, većinu, autor teksta poznaje lično, sve to zaista postoji i deluje, u većoj ili manjoj meri. Pitanje je samo, KAKO i ŠTA nam od toga zaista može  koristiti i  NA KOJI NAČIN.
Sve nam je dopušteno, ali nije sve za dušu i korisno! 
Za sve to, potrebno je odredjeno unutrašnje stanje, dobijeno ili stečeno, koje uvek i ne prepoznamo ili bar ne na vreme. Dobili smo neke darove koje moramo da umnožavamo, razvijamo, širimo, dajemo i u tom delanju mi nismo sami. Medjutim, često se ne prepozna ni izvor toga, odnosno, kada već nismo sami, onda : " Ko je to uz nas?". Nazalost, mnogi pomisle da su jedinstveni, posebni, da je dar samo njihov i da su oni zaslužni zato što ga poseduju, pa čak i da su ga sami stvorili. Ako nas put razvoja  ne odvede na pravu stranu, već u suprotnom smeru, doći ćemo u situaciju  koju smo prethodno i opisivali, a to znači zloupotrebu. i prema sebi i prema drugima. Tu nije reč o prevarama klasičnog tipa, već o tome da varamo, prvo sebe, jer smo i mi prevareni. Mnogima je to i prijalo i odgovaralo i onda i sada. Zamke su previše sakrivene. Mi nismo bogovi, a svakako nismo ni Bog. Misleći da radimo prave stvari i na pravi način, a stavljajući na prvo mesto sebe: "Ja sam izlečio!", "Ja sam učinio!", "Ja sam pomogao!", "Moja energija!", itd, bivamo zavedeni i prevareni. Setimo se kako su mnogi sebe predstavljali, kako su se reklamirali ili kako su radili. I ovde, u paradoksu, da je dobar alternativac, samo onaj koji želi da ostane bez posla, jer je njegova misija završena, odnosno tegoba ili bolest nestali, leži cela mudrost. Kako onda, prepoznati pravi put i pravi izbor? Jednostavno.
Svet je podeljen na dva dela, dve suprotnosti, koje, najčešće, zovemo dobro i zlo i sve funkcioniše na principima dualiteta. Odredimo zato na kojoj i čijoj smo strani. Samo izjašnjavanje o tome nije dovoljno. Ovo su stvari u kojima se hoda po žici i uvek možemo da padnemo. I padamo. I grešimo svakoga dana i stalno, jer smo ljudi, samo je bitno da se trudimo da toga bude što manje i da taj trud bude bez odlaganja. Naše duše su zaloga u borbi dobra i zla, te se za nju otimaju sile o kojima malo znamo, a više naslućujemo. I opet, sve nam je dozvoljeno, samo je pitanje, da li je sve za dušu i korisno! I zato moramo da se stalno preispitujemo, zašto i kako uopšte to radimo? Jer, nisu uvek, ni u većini slučajeva, "darovi" darovi, jer: "Čuvajte se Danajaca i kada darove nose!". Zapitajmo se, uvek, na čijoj smo strani?

IV.
Ništa mi ne radimo, i ne lečimo i ne isceljujemo i ne pronalazimo i ne otkrivamo, već samo kanališemo i širimo i spuštamo na nivo materijalnosti, dobijene darove. I sve navedene i sve sadašnje i buduće tehnike, metode i učenja, pomoći i samopomoći, lako možemo proceniti šta su i kakve su, kome su i zašto namenjene, jer one prave imaju samo jednu te istu potku i izatkane su od jedne iste, sveprisutne i svepožimajuće duhovne osnove - Božanske. Sve je Božije i od Boga.
Momentalna i "čudesna" iscelenja su uvek Božiji dar, a ne ljudski, ali mogu dolaziti i  kroz promenu duhovnih unutrašnjih stanja, kroz ljubav i zahvalnost, odstranjivanjem svake loše misli, prema bilo kome, pa i prema sebi, kroz molitve, unoseći svetlost u sebe, a istovremeno poštujući poverenje za put na koji smo izvedeni. Jer, rečeno je: 1."Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom". 2."Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". Tu ne može biti ni hvalisanja, ni samoproklamovanja, ni zahteva, ni reči – ja, vec samo On. Zato se moramo opredeliti koga smatramo za svoga vodju, koga poštujemo, koga i kome se molimo za pomoć i koga prizivamo, kome se zahvaljujemo, i ono  najvažnije, u koga verujemo i  koga priznajemo za Spasitelja. Samo ono, što radimo iskreno, sa verom i u slavu Gospoda Boga, Sina i Svetoga Duha,  može biti dobro, jer od Njega ili Njih, sve to i proističe!

A KAKO JE ON, SVETLOST SVETU, SAMO TAJ PUT, PUT AKTIVNE VERE U NJEGA KAO SPASITELJA, MOŽE BITI I PUT SVETLA!
A KAKO JE ON I POSTRADAO ZA ČOVEKA, TO JE ONDA I PUT ČOVEKOLJUBLJA I ČOVEČNOSTI!